Mnoge osobe očekuju da će u nekom trenutku “znati” ko su i kako da se definišu. U stvarnosti, proces razumevanja sopstvenog identiteta često traje duže nego što društvo nameće kao očekivanje.

Za veliki broj mladih, prvi kontakt sa LGBTQIA+ zajednicom dolazi kroz online prostore. Iako oni mogu biti izvor podrške i povezivanja, često stvaraju i osećaj da je neophodno pronaći „savršenu“ etiketu koja tačno opisuje ko ste.

Zbog toga nije neuobičajeno da osobe prolaze kroz različite identitete i termine, pokušavajući da pronađu onaj koji im najviše odgovara. Pritisak okoline dodatno otežava ovaj proces – često se postavlja pitanje zašto neko „ne može jednostavno da izabere“ i ostane pri tome.

Pritisak etiketa

Etikete (labeli) mogu biti korisne. One omogućavaju povezivanje sa ljudima koji imaju slična iskustva i mogu pružiti osećaj pripadnosti i razumevanja.

Međutim, problem nastaje kada etikete počnu da deluju ograničavajuće.

Mnoge osobe osećaju potrebu da:

• pronađu „pravu“ etiketu
• ponašaju se u skladu sa njom
• budu dosledne toj definiciji u svakom trenutku

To može dovesti do stalnog preispitivanja sopstvenih osećanja, odnosa i ponašanja – u pokušaju da se proveri da li se uklapaju u izabrani identitet.

Na primer:

• ako se neko identifikuje kao biseksualna osoba, može se pitati zašto ne oseća privlačnost prema određenom polu u određenom trenutku
• ako se neko identifikuje kao lezbejka, može se pitati kako se njen odnos prema rodnim ulogama ili izrazu uklapa u tu etiketu

Ovakva pitanja su česta i deo su procesa, ali kada postanu konstantan pritisak, etikete mogu prestati da budu alat i početi da deluju kao ograničenje.

Učenje da je u redu ne znati

Važan korak u razumevanju identiteta jeste prihvatanje da ne mora sve odmah da bude jasno definisano.

U kontaktu sa zajednicom, mnoge osobe uviđaju da identitet ne mora biti „checklista“ koju treba popuniti. Nije neophodno imati spreman odgovor ili savršeno preciznu etiketu u svakom trenutku.

Umesto toga, identitet se može razvijati kroz iskustvo:

• kroz odnose
• kroz lični razvoj
• kroz promene koje dolaze vremenom

Fokus se pomera sa analiziranja na življenje – na to kako se osoba oseća u različitim situacijama i kako se taj osećaj menja.

Smanjivanje pritiska

Iako nije uvek lako, važno je smanjiti pritisak koji dolazi sa potrebom za definisanjem.

Etikete treba da budu alat koji pomaže, a ne nešto što ograničava. Ako neka etiketa doprinosi osećaju razumevanja i pripadnosti – to može biti korisno. Ako vremenom prestane da odgovara, potpuno je u redu promeniti je ili je u potpunosti odbaciti.

Promena identiteta ne znači neuspeh. Ona može biti rezultat ličnog razvoja i novih uvida.

Dani nesigurnosti su normalni

Preispitivanje identiteta ne nestaje uvek u potpunosti. Mnoge osobe, čak i nakon što pronađu termin koji im odgovara, i dalje imaju trenutke sumnje.

Važno je imati na umu:

• ne postoji jedan „ispravan“ način da se bude kvir, biseksualna, trans, nebinarna ili bilo šta drugo
• osobe sa istom etiketom mogu imati potpuno različita iskustva

Zato etiketa treba da se prilagodi osobi – ne obrnuto.

Kada neko traži etiketu koju ne želiš da podeliš

Niko nije dužan da drugima objašnjava ili definiše svoj identitet.

Ako neko postavi pitanje na koje osoba ne želi da odgovori, potpuno je legitimno reći:

• „Ne želim da odgovorim na to.“
• „Ne delim to.“

Deljenje identiteta je lična odluka i treba da se dešava isključivo pod uslovima osobe koja ga deli.

Identitet kao proces, a ne cilj

Identitet nije nešto što se mora „završiti“ u određenom roku. On nije trka niti problem koji treba rešiti jednom zauvek.

To je proces koji se menja i razvija zajedno sa osobom.

Bez obzira na to koliko traje i kroz koliko faza prolazi, svaka verzija identiteta je validna u trenutku u kojem postoji.